Sreću čine male (s)tvari

"People are strange..." ~ Jim Morrison

***

Ovo je parking iza moje zgrade. Procene rastojanja mi slabo idu od ruke, ali, eto, vidite – ima ga. U dužinu ide do Futurinog kioska, u širinu do zidića iza kog su parkić i Maxi čije me renoviranje iritira istim intenzitetom kojim me i raduje. Dosta mi je malih prodavnica sa gde-si-komšinice pristupom i triput višim cenama. Dosta.

Osim što služi za parkiranje automobila, parking je i veoma  omiljeno mesto okupljanja lokalnih mladića. Sede i pričaju, telefoniraju, jedu, zezaju se, motaju; nekada su više, nekada manje glasni. Teme razgovora dopiru do trećeg sprata ponekad, a teme motanja gotovo uvek. Stanari na drugom, prvom i prizemlju su vremešni, pa razaznaju samo teme razgovora; teme motanja ne, ali tih dana budu bolje raspoloženi.

Niko od momaka ne živi u ovoj zgradi, ali iz nekog razloga ovde vole da dođu. Ko će ga znati.

Danas su opet došli – njih četvorica od nekih petnaestak koje redovno viđam – i doneli dve metle i jednu lopatu koja je glumila đubravnik.

I počistili ceo parking od opušaka, omota od čokoladica, žvaka, plastičnih flašica, raznih papira i ostalog smeća.

Počistili su temeljno ceo parking (koji nije mali) iza zgrade u kojoj ne žive, od đubra koje nisu samo oni napravili, jer tu se igraju i deca iz zgrade, lokalni alkosi od iza Futurinog kioska nekada malo prošire polje delovanja, a kante – nema.

Tema razgovora se ticala dolaska nekih devojaka, tema motanja je bila izražena, ali ne mogu da procenim koja je više uticala na društveno koristan rad i želju za lepšim okruženjem.

Ako su devojke, lepo i romantično.

Ako je trava - njozi hvala.

Lepše je sa (horti)kulturom.

.