***
"To ti je, dušo, to tvoje Sunce u XII kući", reče mi Periša jednom prilikom i ovoga puta želim da to iznesem kao deo odbrane svoje potrebe za povremenim soliranjem.
Nisam ja odljud. To ne.
Volim i ljubomorno čuvam svoj mali svet (i oko njega kineski zid) ali su mi povremeni trenuci, pa ponekad i periodi osame, nasušna potreba.
Kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu.
Ali, danas, u vreme kada marketing ne odgovara potrebama ljudi nego ih stvara, osećam se kao da mi se nameće krivica što sam neumrežena.
"Stay tuned! Stay informed! Stay updated! Prevent disconnections! Instant access!"
Ma, daj, bre, sjaši!
Nisam ponela laptop, ponela sam knjigu.
(Sećate se knjiga?)
U toj situaciji, ako baš želite, možete da nađete (ili ne, u zavisnosti gde ste) internet-cafe ili sličnu, manje ili više razvijenu infrastrukturu. Ta mesta umeju da budu jako hi-tech ali prilično bučna, kao onaj londonski u virgin megastore-u (koji je, ovih dana, kapiram, još bučniji nego inače. Ako je još uvek u funkciji, to jest...), ili tiha ali totalno neupotrebljiva. Kad god se odnekud zaori modem pomislim da je u pitanju muzej tehničko-tehnoloških dostignuća.
A onda shvatim da ću to morati da upotrebim želim li da budem konektid.
I da ću, povrh svega, morati da sačekam red jer, po pravilu, na raspolaganju stoji samo jedan kompjuter.
Moj omiljeni internet point je u Berlinu u Potsdamer Platz Arkaden.
Na gornjoj platformi, na potezu između prodavnice neke morskoizgledajuće mode i optičarske radnje, na elegantnim prozirnim stolovima od pleksiglasa, nalazi se plazmored finih monitora. Sednete na udobnu barsku stolicu i konektujete se.
"The world at your fingertips!"
Najzabavniji deo tog iskustva su mi ljudi koji prilaze i pokušaju da establišuju konekciju, a ono neće.
Pa, opet, a ono opet neće.
"A je l' se to plaća?"
Jok, to tržni centar smatra da je mnogo bolje da komunicirate sa udaljenim bližnjima, edukujete se i/ili zabavljate umesto da bazate po prodavnicama i trošite pare.
Mislim, ono.
2,5 €. Plati pa klati.
A ja ću za 2,5 € radije da pojedem Mandelhörnchen ili da kupim Zitty.
Kao što ću za 10 kuna radije da pojedem sladoled.
Ili da se javim razglednicom.
(Sećate se razglednica?)
Ja sam čudna.
Šta da radim.
Volite me takvu kakva jesam.
Ja vas volim takve kakvi jeste: konektovani, umreženi, megabitovani.
I razumite me: ovih dana, Sunce mi je u SVAKOJ kući u konjukciji sa velikom vodom, fenomenalno aspektovano sa Umbertom Ekom i veoma povoljno sa Venerom. A retrogradni Bitef mi polako pravi opoziciju sa kućom zabave i slobodnog vremena.
I zato, pustite me još malo.
Ponekad je neophodno konektovati se sa samim sobom i osobama koje su tu, kraj nas.
Odmaramo malo - i internet i ja.
P.S. Ljubim vas 10000 Mbps, aploudujem vam venti-quattro mila baci, i sve vas mnogo lajkujem!!
