Sutra je novi dan. ~ Skarlet O'Hara
***
Volim Novu godinu kao praznik.
Možda, čak, najviše od svih praznika.
Bez "možda".
Zbog lampica, tračica, svećica, kuglica i prskalica i mirisa borove šume koju mi u stan unese grana koju maznem sa pijace ovim šumosečama sa gomila za koje smatraju da nisu dovoljno reprezentativne da bi ih prodavali. Unesem granu, okitim je za sve pare i onda mi tako stoji dok se ne dezintegriše na milione iglica.
Ali, najveći razlog je kalendar.
Onaj osećaj koji me obuzme kad otcepim poslednji list starog, uklonim ga, stavim novi i okrenem prvi list.
To okretanje novog lista mi je uvek neverovatno svečano.
I uprkos tome što je taj osećaj novog početka, nove nade, nove šanse, novih mogućnosti, potpuno fiktivan, i uprkos tome što se prvi januar ni po čemu ne razlikuje od prvog oktobra ili prvog juna, a ni od 23.marta ili 14.novembra, jer svaki dan može da bude početak ili kraj bilo čega - taj čin stvarnog okretanja novog lista me uvek ispuni nadom.
Osim toga, oduvek sam Novu godinu doživljavala kao doček nove ali i ispraćaj stare godine.
A ova 2014. mi je bila dobra.
Baš dobra, jako.
Naučila me štošta:
- da je keleraba super sa jabukom i šargarepom, dinstana (plus malo đumbira);
- da su za homemade taljatele potrebne četiri ruke;
- da je Tivat bezveze, Stari Bar živopisan, Trst zavodljiv, Prag božanstven, a Varšava sasvim poseban jedan grad;
- da može neko da nam bude jako drag ali da ipak govorimo nepomirljivo različitim jezicima;
- da je naš realizam merodavniji od tuđeg optimizma ili pesimizma.
Sa druge strane, pomogla mi je da utvrdim neke već poznate lekcije:
- da su neke stvari jako privremene, da se posle toga ukisele i više ih ne treba probati (a da je isto sa ljudima);
- da su neke stvari trajne i da ih treba prepoznati, čuvati i negovati (a da je isto sa ljudima);
- da ljudi izgovaraju (i pišu) svoje dijagnoze;
I najvažnija potvrđena i utvrđena lekcija od svih - da ne treba uvek igrati kartama koje su nam dodeljene već da je potrebno umeti prepoznati partiju u koju ne vredi ulagati. Od koje treba odustati i čuvati živce, vreme, emocije i energiju za neke bolje partije.
A nova 2015.?
Pa, ako je verovati ovoj dve'iljade četrnaestoj koja odlazi (a ja joj verujem), ona na kraju svog kalendara najavljuje dve'iljade petnaestu preko JANAURa i time, rekla bih, obećava veselu, nesvakidašnju godinu koja vozi neku svoju priču al' koja nam je, ipak, razumljiva.
A ja u ovo doba godine ne mogu da se otmem nadi i mislim da stvari ne mogu biti loše dok ima dobre volje i sposobnosti da se stvari - čak i kada su pretumbane - nazivaju pravim imenom i vide na pravi način.
Tako da vi koji želite ovaj JANAUR da vidite kao feler - šta da vam radim.
Osim da vam, možda, ponudim opciju da ako i jeste feler, nije neki fatalan.
A ja bih rekla da je i to jedna sasvim okej opcija :)
Budite veseli, zdravi, voljeni, volite, verujte, i nemojte baš uvek sve po pravilima i prema očekivanjima.
Budite otvoreni za novo. Zanimljivije je.
Srećno!
.
***
Volim Novu godinu kao praznik.Možda, čak, najviše od svih praznika.
Bez "možda".
Zbog lampica, tračica, svećica, kuglica i prskalica i mirisa borove šume koju mi u stan unese grana koju maznem sa pijace ovim šumosečama sa gomila za koje smatraju da nisu dovoljno reprezentativne da bi ih prodavali. Unesem granu, okitim je za sve pare i onda mi tako stoji dok se ne dezintegriše na milione iglica.
Ali, najveći razlog je kalendar.
Onaj osećaj koji me obuzme kad otcepim poslednji list starog, uklonim ga, stavim novi i okrenem prvi list.
To okretanje novog lista mi je uvek neverovatno svečano.
I uprkos tome što je taj osećaj novog početka, nove nade, nove šanse, novih mogućnosti, potpuno fiktivan, i uprkos tome što se prvi januar ni po čemu ne razlikuje od prvog oktobra ili prvog juna, a ni od 23.marta ili 14.novembra, jer svaki dan može da bude početak ili kraj bilo čega - taj čin stvarnog okretanja novog lista me uvek ispuni nadom.
Osim toga, oduvek sam Novu godinu doživljavala kao doček nove ali i ispraćaj stare godine.
A ova 2014. mi je bila dobra.
Baš dobra, jako.
Naučila me štošta:
- da je keleraba super sa jabukom i šargarepom, dinstana (plus malo đumbira);
- da su za homemade taljatele potrebne četiri ruke;
- da je Tivat bezveze, Stari Bar živopisan, Trst zavodljiv, Prag božanstven, a Varšava sasvim poseban jedan grad;
- da može neko da nam bude jako drag ali da ipak govorimo nepomirljivo različitim jezicima;
- da je naš realizam merodavniji od tuđeg optimizma ili pesimizma.
Sa druge strane, pomogla mi je da utvrdim neke već poznate lekcije:
- da su neke stvari jako privremene, da se posle toga ukisele i više ih ne treba probati (a da je isto sa ljudima);
- da su neke stvari trajne i da ih treba prepoznati, čuvati i negovati (a da je isto sa ljudima);
- da ljudi izgovaraju (i pišu) svoje dijagnoze;
I najvažnija potvrđena i utvrđena lekcija od svih - da ne treba uvek igrati kartama koje su nam dodeljene već da je potrebno umeti prepoznati partiju u koju ne vredi ulagati. Od koje treba odustati i čuvati živce, vreme, emocije i energiju za neke bolje partije.
A nova 2015.?
Pa, ako je verovati ovoj dve'iljade četrnaestoj koja odlazi (a ja joj verujem), ona na kraju svog kalendara najavljuje dve'iljade petnaestu preko JANAURa i time, rekla bih, obećava veselu, nesvakidašnju godinu koja vozi neku svoju priču al' koja nam je, ipak, razumljiva.
A ja u ovo doba godine ne mogu da se otmem nadi i mislim da stvari ne mogu biti loše dok ima dobre volje i sposobnosti da se stvari - čak i kada su pretumbane - nazivaju pravim imenom i vide na pravi način.
Tako da vi koji želite ovaj JANAUR da vidite kao feler - šta da vam radim.
Osim da vam, možda, ponudim opciju da ako i jeste feler, nije neki fatalan.
A ja bih rekla da je i to jedna sasvim okej opcija :)
Budite veseli, zdravi, voljeni, volite, verujte, i nemojte baš uvek sve po pravilima i prema očekivanjima.
Budite otvoreni za novo. Zanimljivije je.
Srećno!
.
