Čista savest obično je znak slabog pamćenja. ~ Meri Bejker Edi
***
Deveti maj je 129. dan u godini.
I 50. dan proleća.
Rođendan Biliju Džoelu, Glendi Džekson, Ulrihu Matesu.
I mnogim drugim ljudima.
Deveti maj je i Dan pobede nad fašizmom.
Bio. Više nije.
Mislim, polako ali sigurno ide ka tome da ne bude.
Jer, preinačen je u Dan Evropske unije.
Kada učenika sedmog razreda pitate šta je to klima, on vam kaže: "Uuu... pa to smo učili još u petom razredu, to ne moram sada da znam."
Koliko će proći vremena da se isti odgovor dobije za 9. maj?
Ili za Drugi svetski rat?
Ili za borbu protiv fašizma?
Ihaaaj, kad je to bilo. To ne moram(o) sada da znam(o).
*
Pre dve godine, na zidu jedne podgoričke škole osvanuo je grafit. Mladi autori su tražili dozvolu da grafit naslikaju na nekoj od gradskih fasada, ali predstavnici komunalnih službi nisu odobrili.
Direktor te škole to takođe nije odobrio.
Ali je okrenuo glavu na drugu stranu.
Jer je okretanje glave vrlo zgodna i ukorenjena taktika.
Ali šta je, pobogu, na tom kontraverznom grafitu?! (link)
Sećanje na jedno vreme, sećanje na ponos, hrabrost i snagu uverenja.
Sećanje na jedan pradavni deveti maj (link) kada su te stvari, možda, nešto značile.
Kada "peti razred u kom su se učile" nije bio baš tako "ihaaaaj otkada" prošao. Kao što je to sada slučaj.
*
Da malo računamo (sabiranje su uči još više "ihaaaaj", u prvom razredu, ali eto, da probamo).
Boško Buha, kao jedan od najmlađih, bio je 1926. godište. Kada je poginuo 1943., imao je, dakle, 17.
Da je ostao živ, sada bi imao 88.
2024. bi imao 98.
2034. više, bez sumnje, ne bi bio živ.
Dakle, još dvadesetak godina je pred nama. Posle toga nijedan Boško i nijedan Hans koji su se borili na suprotnim stranama više neće biti živi.
Onda smo mirni.
Ihaaaaaaaaj, kad je bio Drugi svetski rat!
Ko to da pamti.
Onda Dan pobede nad fašizmom može da se mirne duše prekreči i da se nacrta EU.
Ili šta do tada, već, bude bilo.
*
Ulrih Mates, divni glumac, rođen 9.maja, dvoumio se oko uloge Gebelsa u filmu Olivera Hiršbigela, ne želeći da ga poistovećuju sa njim. Meni je drago da je ipak prihvatio, jer nije lako dobro igrati zlo. Ne znam ko bi drugi to baš tako maestralno uspeo. Možda upravo zahvaljujući tome što ga je morio osećaj kolektivne krivice.
Ipak, natpisi u današnjoj Nemačkoj - "izbacite Muslimane!", "Nemačka Nemcima!" - pokazuju da ta kolektivna krivica nije baš toliko kolektivna.
E, sad, jeste da Nemačka pripada Evropskoj uniji čiji je ovo dan, ali imamo mi dokaz da smo i mi njen deo,
da delimo iste vrednosti, jer - zidovi po Srbiji nose natpise "smrt ciganima!"
Ne znam da li i autori tih grafita traže dozvole od predstavnika komunalnih službi, ali oni prilično dugo stoje neprekrečeni.
*
Danas, devetog maja, pitam se da li je grafit u Podgorici prekrečen.
I da li će osvanuti ponovo, sa potpisom "džaba ste krečili".
A volela bih da verujem da se ne može prekrečiti.
Ni zid ni pamćenje.
Jer se, inače, može desiti da bude sve ispočetka.
Dobro vam pamćenje i srećan vam deveti maj.
Kao šta god da ga slavili.
.
***
Deveti maj je 129. dan u godini.
I 50. dan proleća.
Rođendan Biliju Džoelu, Glendi Džekson, Ulrihu Matesu.
I mnogim drugim ljudima.
Deveti maj je i Dan pobede nad fašizmom.
Bio. Više nije.
Mislim, polako ali sigurno ide ka tome da ne bude.
Jer, preinačen je u Dan Evropske unije.
Kada učenika sedmog razreda pitate šta je to klima, on vam kaže: "Uuu... pa to smo učili još u petom razredu, to ne moram sada da znam."
Koliko će proći vremena da se isti odgovor dobije za 9. maj?
Ili za Drugi svetski rat?
Ili za borbu protiv fašizma?
Ihaaaj, kad je to bilo. To ne moram(o) sada da znam(o).
*
Pre dve godine, na zidu jedne podgoričke škole osvanuo je grafit. Mladi autori su tražili dozvolu da grafit naslikaju na nekoj od gradskih fasada, ali predstavnici komunalnih službi nisu odobrili.
Direktor te škole to takođe nije odobrio.
Ali je okrenuo glavu na drugu stranu.
Jer je okretanje glave vrlo zgodna i ukorenjena taktika.
Ali šta je, pobogu, na tom kontraverznom grafitu?! (link)
Sećanje na jedno vreme, sećanje na ponos, hrabrost i snagu uverenja.
Sećanje na jedan pradavni deveti maj (link) kada su te stvari, možda, nešto značile.
Kada "peti razred u kom su se učile" nije bio baš tako "ihaaaaj otkada" prošao. Kao što je to sada slučaj.
*
Da malo računamo (sabiranje su uči još više "ihaaaaj", u prvom razredu, ali eto, da probamo).
Boško Buha, kao jedan od najmlađih, bio je 1926. godište. Kada je poginuo 1943., imao je, dakle, 17.
Da je ostao živ, sada bi imao 88.
2024. bi imao 98.
2034. više, bez sumnje, ne bi bio živ.
Dakle, još dvadesetak godina je pred nama. Posle toga nijedan Boško i nijedan Hans koji su se borili na suprotnim stranama više neće biti živi.
Onda smo mirni.
Ihaaaaaaaaj, kad je bio Drugi svetski rat!
Ko to da pamti.
Onda Dan pobede nad fašizmom može da se mirne duše prekreči i da se nacrta EU.
Ili šta do tada, već, bude bilo.
*
Ulrih Mates, divni glumac, rođen 9.maja, dvoumio se oko uloge Gebelsa u filmu Olivera Hiršbigela, ne želeći da ga poistovećuju sa njim. Meni je drago da je ipak prihvatio, jer nije lako dobro igrati zlo. Ne znam ko bi drugi to baš tako maestralno uspeo. Možda upravo zahvaljujući tome što ga je morio osećaj kolektivne krivice.
Ne znam da li i autori tih grafita traže dozvole od predstavnika komunalnih službi, ali oni prilično dugo stoje neprekrečeni.
*
Danas, devetog maja, pitam se da li je grafit u Podgorici prekrečen.
I da li će osvanuti ponovo, sa potpisom "džaba ste krečili".
A volela bih da verujem da se ne može prekrečiti.
Ni zid ni pamćenje.
Jer se, inače, može desiti da bude sve ispočetka.
Dobro vam pamćenje i srećan vam deveti maj.
Kao šta god da ga slavili.
.
No comments:
Post a Comment