https://www.youtube.com/watch?v=zdDhinO58ss
U zelenoj sam haljini, ti u belom, nad nama krošnja, pod nama svet. Tek sretnuti i preplavljeni, nesvesni uhvaćenosti u kovitlac u čijem je središtu mir.
I, opet, mir.
Između ta dva trenutka prostranstvo vremena čiji dolazak i tok nismo predvideli.
A ipak, eto.
Kroz časovnike i kalendare, kroz ulice i puteve, železničke i autobuske stanice, kroz aerodrome i telefone; kroz iznenadne pljuskove i uporne mećave, poglede kroz prozor, dočekivanja i ispraćanja, kroz gradove nove i dobro znane; kroz nežnosti i ljutnje, kroz dodire razmenjene i osujećene, kroz reči izgovorene ili prećutane ali uvek shvaćene, kroz minute i sate otete i poklonjene.
Prostranstvo vremena sažeto u upamćene trenutke.
Zbrano u pročitane misli, kondenzovano u suze, osmehe i drhtaje, kristalizovano u zvuke, mirise i ukuse, konvertovano u neraščlanjive sintakse i neprevodive semantike, konvertovano da ne izgubi vrednost.
Zato ovo nije bilo kakva priča.
Ovo je priča o vinu, njegovim storijama, i ponekoj mrlji koja se ne da; o bezimenoj muzici i utapanju u nju, o snežnim jutrima, dugim noćima, o strahovima i smelosti, o smehu, o stepenicama, crtežima, ćutanjima, o koracima kroz mrak, o kestenovima i kestenju, o bedemima knjiga i zaštićenosti pod njima, o belim figurama.
Ovo je priča o fragmentima iščekivanja i sećanja, o snovima, o tananoj crvenoj niti koja, kažu, povezuje one koji se moraju sresti. O niti koja se može zategnuti, povremeno umrsiti ali nikada prekinuti.
Ovo je priča o životu dva života kojima je dato.
Zato ovo nije bilo kakva priča.
Ovo je priča o sreći.
.
 |
| André Kertész, 1927. |
U zelenoj sam haljini, ti u belom, nad nama krošnja, pod nama svet. Tek sretnuti i preplavljeni, nesvesni uhvaćenosti u kovitlac u čijem je središtu mir.
*
Ti kraj masivnog stola na kom su dve čaše vina i nekoliko listova hartije, i oštre uzane trake sunca koje ga seku na velike nejednake komade. Ja pored, raskomadana sunčanim prugama, dezintegrisana toplinom.I, opet, mir.
Između ta dva trenutka prostranstvo vremena čiji dolazak i tok nismo predvideli.
A ipak, eto.
Kroz časovnike i kalendare, kroz ulice i puteve, železničke i autobuske stanice, kroz aerodrome i telefone; kroz iznenadne pljuskove i uporne mećave, poglede kroz prozor, dočekivanja i ispraćanja, kroz gradove nove i dobro znane; kroz nežnosti i ljutnje, kroz dodire razmenjene i osujećene, kroz reči izgovorene ili prećutane ali uvek shvaćene, kroz minute i sate otete i poklonjene.
Prostranstvo vremena sažeto u upamćene trenutke.
Zbrano u pročitane misli, kondenzovano u suze, osmehe i drhtaje, kristalizovano u zvuke, mirise i ukuse, konvertovano u neraščlanjive sintakse i neprevodive semantike, konvertovano da ne izgubi vrednost.
Zato ovo nije bilo kakva priča.
Ovo je priča o vinu, njegovim storijama, i ponekoj mrlji koja se ne da; o bezimenoj muzici i utapanju u nju, o snežnim jutrima, dugim noćima, o strahovima i smelosti, o smehu, o stepenicama, crtežima, ćutanjima, o koracima kroz mrak, o kestenovima i kestenju, o bedemima knjiga i zaštićenosti pod njima, o belim figurama.
Ovo je priča o fragmentima iščekivanja i sećanja, o snovima, o tananoj crvenoj niti koja, kažu, povezuje one koji se moraju sresti. O niti koja se može zategnuti, povremeno umrsiti ali nikada prekinuti.
Ovo je priča o životu dva života kojima je dato.
Zato ovo nije bilo kakva priča.
Ovo je priča o sreći.
.
No comments:
Post a Comment