Irska je predivna zemlja prostranih visoravni, nepreglednih zelenih pašnjaka ispresecanih puteljcima oivičenih kamenim zidićima; zemlja strmih litica koje zapljuskuje beskrajna modro-plava voda prošarana ribarskim brodovima koji, iako mahom zarđali i neugledni, sigurno plove vođeni iskusnim rukama ribara koji namrštenim ali budnim okom motre na svaki talas vodenog prostranstva, okruženi mrežama, plovcima i ostalom opremom.
Irci i Irkinje su ponosni i gordi ljudi, lepog ili, u najmanju ruku, upečatljivog izgleda; visoki i kršni, prodornog pogleda plavih/zelenih/tamnih očiju. Vole da piju, da se druže, imaju snažan osećaj pripadnosti zajednici; čvrsti u svojim ubeđenjima, ne libe se ni da se suprotstave vlasti, vole da teraju uz qrac, direktno govore svakome šta mu sleduje, stavljaju svakoga na svoje mesto, ukratko – ne jebu živu silu.
Irska je zemlja mističnih priča, na uho grubog ali pomalo bajkovitog jezika, neobičnih imena od kojih mnoga podsećaju na imena junaka epske fantastike.
Valjda.
Nisam nikad bila.
Ali, kad pogledate 15 filmova iz jedne zemlje, stvorite neko mišljenje, steknete neku sliku, podlegnete nekim stereotipima.
Ono što zasigurno znam jeste da imaju odlične filmove.
Za ostalo ću morati da odem da proverim.
Što pre.
Gotovo je.
Zarazila sam se načisto.
.
No comments:
Post a Comment