(Novi) Početak

“The first step towards getting somewhere is to decide that you are not going to stay where you are.” ~ John Pierpont Morgan

***

Ja sam nekada… ima tome… već imala blog.

Volela sam ja njega, nije da nisam. Ali, zapostavila sam ga, zanemarila, počela da ga podrazumevam, da ga uzimam zdravo za gotovo. Da ga shvatam neozbiljno.

A takav stav ne valja.

Ni prema čemu, pa ni prema blogu.

Prosto se ugasio. Utrnuo. Nestao…

Mislim, zaboravila sam lozinku. :stidimse:

A to biva.

Sa svim stvarima/bićima, pa i sa blogovima.

Ja verujem da je on i dalje tamo negde, u cyberspace-u, lebdi slobodan i zadovoljan što me se rešio.

Tako mi i treba. 

Mislila sam ja na njega stalno, nije da nisam. Nedostajala mi je ta vrsta ventila, baš taj oblik emotivnog i intelektualnog pražnjenja koje trpi prazan, beli Word dokument (zamalo da napišem list hartije. Ja svoje „papir-olovka“ beleške i dalje brižno vodim i ljubomorno čuvam.) dok ga rafalnim kucanjem sve brže ispunjavate, opterećujete, zacrnjujete mislima, stavovima, ushićenjima, razočaranjima, besom, nadama, strahovima, kucate, kucate, kucate, kucate i onda – pritisnete „delete“.

I sve je okej (?)

No, nedavno, u razgovoru sa svojom dragom prijateljicom Bojanom (u daljem tekstu Bojana), razmišljajući o ovom letu koje je, u tom trenutku, imalo prilično amorfnu strukturu iščekivanjem UK vize zamazane budućnosti, kažem, besna: „Uostalom, ići ću u Berlin da uživam u jezerima!“ Bojana, trezveno, kaže: „Ima jezera i bliže, šta ćeš čak u Berlinu sad kad nema ni pozorišta ni ničega.“ A ja ću na to, bajronovski: „Zabole me [d’izvinete] za pozorište! Berlin ima buvljake i jezera – to je sve što mi treba!“

Ipak, ovo leto je, polako, počelo da poprima sasvim dopadljive obrise (Berlin se ne nazire, ali se to, kada smo on i ja u pitanju, nikad ne zna), ali sam ja shvatila da su „buvljaci i jezera“ – kao metafora za wanderlust, Fernweh, envie de voyager, strast za putovanjima, promenom mesta boravka, otkrivanjem i uživanjem u istom – zaista sve što mi je potrebno da bih pisala i uživala u tome. 

I zato sam se vratila.

Proglašavam ovaj novi blog otvorenim, posvećujem ga onom starom (kom ću se, svakako, vratiti na neke druge teme, ako se ikada setim lozinke, i ako on mene bude ponovo hteo) i svima vama koji delite istu strast.